Narodna banka Srbije i Svetska banka organizovale su u Beogradu dvodnevnu radionicu „EU Payments Acquis and SEPA” s ciljem jačanja ekonomskih veza Republike Srbije sa Evropskom unijom i intenzivnije regionalne integracije. Radionica je okupila predstavnike finansijskog sektora Srbije.
Radionicu „EU Payments Acquis and SEPA” otvorio je, u ime guvernera Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković, viceguverner Željko Jović, koji je istakao rezultate rada Narodne banke Srbije i intenzivnog razvijanja tržišta platnih usluga, uz korišćenje najsavremenijih tehničko-tehnoloških rešenja za izvršavanje platnih transakcija i poštovanje svih međunarodnih standarda i principa za obezbeđivanje sigurnog i stabilnog rada platnih sistema u Srbiji, a koja su u skladu s najvišim standardima Evropske unije. Viceguverner Jović je istakao da ovaj događaj predstavlja važan korak ka daljem unapređenju međunarodnog tržišta plaćanja i pruža jedinstvenu priliku da istaknemo regionalni značaj Srbije u oblasti razvoja platnih usluga zasnovanih na savremenoj infrastrukturi za plaćanja koja podržava pružanje tih usluga i na nacionalnom nivou i u međunarodnoj ekonomskoj saradnji, stoji u saopštenju NBS.
U svom govoru, viceguverner je istakao da je Narodna banka Srbije 2014. godine usvojila savremeni pravni okvir za pružanje platnih usluga, koji je doprineo uvođenju veće konkurencije na tržištu – pojave novih učesnika na tržištu (platnih institucija i institucija elektronskog novca), većoj zaštiti korisnika finansijskih usluga i podstakao ubrzanu digitalizaciju finansijskih usluga, čime je podstaknuta i sveukupna finansijska inkluzija korisnika platnih usluga. Prateći zahteve savremenog doba u uspostavljanju infrastrukture za plaćanja kojima se podržava digitalizacija finansijskih usluga, prepoznali smo potrebu za uspostavljanjem nacionalnog kartičnog sistema. Danas jedini u regionu imamo svoju Dina platnu karticu, koja sa svojim funkcionalnostima kao što su beskontaktno plaćanje i mogućnosti prekograničnog plaćanja podmiruje sve potrebe svojih korisnika i zahteve tržišta, što je čini ravnopravnim konkurentom velikim, globalnim kartičnim brendovima. Kao krunu napora, viceguverner je istakao uspostavljanje sistema za instant plaćanja IPS NBS 2018. godine, koji je zasnovan na međunarodnom standardu ISO20022 i koji omogućava brzo i pouzdano izvršavanje transakcija (u proseku za samo 1,1 sekundu) i realizuje više od pet miliona transakcija mesečno.
Među prvima u svetu, Narodna banka Srbije je još 2018. godine implementirala ovakav sistem, koji je ujedno i jedini sistem za instant plaćanja u regionu. Na ovaj način Srbija se pozicionirala kao lider u regionu, postavljajući standarde u oblasti efikasnih i modernih platnih usluga. Ovakvu poziciju Srbije prepoznao je i menadžer Svetske banke za Srbiju Nikola Pontara, koji je u svom uvodnom izlaganju na radionici napomenuo da je Srbija lider u regionu u oblasti platnih usluga.
Prvog dana radionice bilo je reči o primeni PSD2 u Srbiji. Istaknute su mogućnosti instant plaćanja koje su od presudnog značaja za dalji razvoj platnog sistema Srbije. Povezivanje sa sistemom Evropske centralne banke TARGET Instant Payment Settlement (TIPS) dodatno će unaprediti našu infrastrukturu za prekogranična plaćanja, omogućavajući našim građanima i privredi pristup instant plaćanjima u evrima. Ova integracija omogućiće brže i jeftinije prekogranične transakcije, smanjujući troškove i povećavajući efikasnost finansijskih tokova između Srbije i Evropske unije, kao i regiona Zapadnog Balkana, što će dalje unaprediti spoljnotrgovinsku razmenu Srbije.
Drugog dana radionice akcenat je bio na SEPA i konceptu otvorenog bankarstva. Ukazano je na prednosti implementacije otvorenog bankarstva – dodatno ojačane sigurnosti elektronskih plaćanja i zaštite korisnika, što je jedan od osnovnih stubova modernog finansijskog sistema. SEPA je osmišljena sa idejom da se nacionalni platni sistemi evropskih zemalja putem kojih se izvršavaju tzv. mala plaćanja (plaćanja između građana i privrednih subjekata) usklade sa standardima SEPA kako bi mogli da funkcionišu kao jedinstveni sistem; drugim rečima, da se plaćanja između dve strane iz različitih zemalja Evropske unije odvijaju na tehnički isti način kao i nacionalna plaćanja (u okviru granica jedne zemlje), jednako jednostavno, uz iste i, ako je moguće, čak i manje troškove, dodaje se u saopštenju.